Apsolutni vrhunac vojnog umeća, domišljatosti i praktičnosti. O čemu se radi?
Naime, dok su borbeno sposobni (čitaj: mladi, bez relevantnih fizičkih nedostataka, fizički spremni i žedni krvi) Kinezi su dužni da svim svojim kapacitetima brane otadžbinu (što bi i u nas do skoro, sada su jedino profesionalni vojnici dužni da to rade, što će reći da se ljubav prema domovini-plaća). Medjutim, kada prestanu biti borbeno sposobni (čitaj: postanu matori), od njih se očekuje da se-i sada sledi ono genijalno-predaju neprijatelju. Pičke? Imajući na umu da živimo u modernim i humanim dve hiljaditim, u kojima raznorazne medjunarodne konvencije zabranjuju nehumano postupanje sa zarobljenicima, ovo je odlična ideja.
Jedini problem je što sve konvencije padaju u vodu u slučaju globalnog nuklearnog rata, ali u slučaju toga nehumano postupanje sa zarobljenicima ionako postaje minoran problem.
Zamislite samo...
...Kina našla naftu ispod Kineskog Zida i automatski rešila da zabrani prodaju svih proizvoda koji dolaze sa trulog zapada i iz omraženog im Japana. Amerikanci krenuli u prljavu medijsku kampanju u kojoj "eminentni" istoričari ranga našeg Deretića objašnjavaju kako je lično Abraham Linkoln udario kamen temeljac, a Ujka Sem doturao gradju za gorepomenuti zid i kako je on bespravno prisvojen od strane zlih Kineza. Koji su pritom komunisti. Ameri traže da im predaju naftu, ovi im se smeju u facu i počinje rat.
Dva debela vojnika sa američkog juga sede u klimatizovanoj zemunici na plaži prijateljskih im Filipina i blenu u Plejboj. Pored njih radar počinje da pišti. Puštaju sirenu za uzbunu i svi istrčavaju napolje. Prilazi brod na kome se vijori oooooooogromna "Made in China" bela zastava.
Poručnik: "Opaaaaa!!!! Predaju se žuti!!! Go USA!!!!"
Kapetan: "Smiri se, idiote, moj otac bio u Koreji, kaže da se žutima ne veruje. Samo mirno. Mada, ako se stvarno predaju, ima da postanem major. Vidi koliko ih je. A i pukovnik ima onaj fetiš sa kosookim ribama, mora da bude neka dobra medju njih ovoliko."
Brod prilazi i iz njega izlazi 6 522 336 sedokosih Kineza.
Kapetan: "Toliko o fetišu".
Mudri Najstariji Kinez: "Mi se predajemo".
Kapetan: "He he, uplašili se Kineščići, a? Svi se predali odjednom. He he."
Mudri Najstariji Kinez: "Mmmm, da da, baš. Prvo, duzni ste da nam obezbedite smeštaj, hranu i čistu vodu. Drugo, treba da postavite stražu da nas čuva. SVE nas da čuva. Savetujem da za tu priliku pozovete pojačanje. Treće, ja, i ne samo ja, sam gladan. A čim jedem biću i žedan. A bešika mi loša pa moram odmah posle toga i da pišam. Što me podseti, trebaće i oko pola miliona WC-a. Koje neću ja da čistim. I deder pomozite ovima da se iskrcaju, većina njih ne zna da pliva, a ako se koji udavi može da se desi da se Sonja Liht najedi, a onda ste najebali. E, da, i jos jedna stvar: Nismo se svi predali odjednom. Ovo je tek prvi kontigent. Ovoga puta se delimo po medicinskom stanju. Mi smo sa slabom bešikom smo stigli sad, a odmah za nama stiže i ekipa sa prolivom. Srećno, dečaci. I, momak, deder zatvori usta, uleteće ti muva."
Epilog: Američke trupe rešile su da se povuku iz zemalja koje se graniče sa Kinom i da ljubazno, u duhu poznate američke darežljivosti, prepuste i zid i naftu Kinezima, kao i da se posvete širenju demokratije u potpuno drugim delovima sveta.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.