Kladionica

Оно што је за нас Србе некад била кафана, данас је кладионица. Због недостатка праве кафане, топле атмосфере и једнакости у истој, људи су се преселили тамо где су сви исти, у кладионицу. Тамо где је професор једнак са комуналцем, заједно за истим столом врше анализу меча Албасете - Нумансија, где доктор размењује фиксеве са малолетником који успешно глуми старију особу, где локални кримос пандуру објашњава шта је то ki1V pp1, тамо где се знање свакога цени, ма колико се у датој ситуацији препирао са неким и говорио му да је незналица, његов фикс ћеш добро размотрити и испратити.Ако је са почетка једина тема у кладионицама био спорт, то више није случај, нимало. Управо се тај дух кафане преместио у кладионицу, свака кладионица има неколико локалаца који не излазе из ње, као некада из кафане, свака има свог локалног галамџију, два-три лика који сваки дан нападају (мувају) радницу као Хуни Капију народа, баш као некада конобарицу. Теорија завере, политика, геополитика, ловачке, швалерске приче, гљиве, змије отровнице само су неке од тема, баш као у... Праве кафане су заменили, бар су покушали, фенси локали, популарни кафићи, где кад викнете "кафа", не добијете текућину у шољици са плавом пругом по рубу, него списак дужи од Хамурабијевог законика, па ви изаберите, млеко, пена, шлаг, ирска, дуга, кратка... Кад тражите комплет (вињак+кафа) зову полицију, где је зидарац исчезао крајем 2008., где су сви префињени.
Зато су се просте душе, преселиле тамо где припадају, популарна клаџа поред свих ужитака, преноса Мексичке друге лиге, нуди и зидарца по цени од 80-90 кинти. Руку на срце и данас постоје праве кафане, али оне се данас често срећу као планине у Војводини.