Kad ti ženska kaže da možeš sve da joj ispričaš.
- Je l' mogu nešto da ti kažem, ali da se ne ljutiš?
- Naravno dušo, sve mi ispričaj šta te muči.
- Sreo sam juče Joku, znaš onu sa faksa što je mrziš, pitala me je da je otpratim do kuće, pošto je padala kiša, a nije imala kišobran.
- Pa dobro srce, kakve to veze ima.
- Pozvala me je da uđem, da sačekam da stane kiša.
- Ma hajde molim te, to bi svako normalan uradio.
- I to što kažeš, ali nije sve, pustila je neku muziku, pa smo đuskali da se zagrejemo, onda je i vino sipala, i tako ispismo celu flašu.
- Ma ajde, jednom se živi.
- I onda je skočila na mene, nisam mogao da se odbranim, jedva sam uspeo da spustim čašu sa vinom na neku komodu, a da je ne polomim. I onda...
- Molim?! Šta ti to meni pričaš? Hoćeš da mi kažeš da si ti... posle toliko godina... zar ti stvarno ništa ne znači to što sam te toliko učila da nikad ne spuštaš čašu bez podmetača?! A, a, a?! Ti i ja smo završili!
