Klečanje na kukuruzu

Turci su čupali nokte, Rimljani kapali vodu na slepoočnicu, a Srbi su terali da se kleči na kukuruzu. U odnosu na prva dva primera, klečanje je primenjivo u više oblasti. Može se koristiti u edukativne svrhe, u trajanju od nekoliko minuta do pola sata ili četrdeset pet minuta, nikad duže, i na nekim sortama sa oblim zrnom. U svrhe mučenja potrebno je koristiti sorte sa četvrtastim zrnom (recimo sorta sa crvenim čokovom, koristi za svinje). Klečanje može da traje i nekoliko sati, i nekoliko desetina sati, samo je neophodno na svakih pola sata do sat skupiti sav kukuruz i prosuti ga opet da se promeni raspored i da ne bi došlo do oguglavanja na bol. Ljudi na takvim mukama bi se odricali đavola iako su najveći vernici, priznavali bi sve što im se nametne, odricali bi se čak i rođene dece. Sve bi učinili samo da prestanu da ih muče.