Nusprodukt treme. Dođe tako kad je neka napeta situacija i otežava disanje i gutanje pljuvačke kao da nam i bez toga nije dovoljno teško. Uz to se obično još i naježimo, znoje nam se dlanovi i klecaju kolena.
- Je l si išao?
- Jao jesam ništa nemoj da me pitaš?
- Pa pričaj some nemoj da te zapitkujem?
- A jebem ti, bilo lepo sve. Ručak, dezert i sve po redu i taman da krenemo kod nje u sobu otac joj donese pušku i stavi na sto. Usrao sam se ali bukvalno. Neka knedla mi stala u grlu nisam mogao da je progutam.
- Pa je l pucao?
- Vidiš da sam živ, nije nego je lovac godinama pa da mi se pohvali jebo ga Čapa njegov.
ponestalo poput učiteljici naslova za sastave, tri godine jebene pišem jesen u mom kraju, kako sam proveo letnji raspust i događaj koji me je nasmejao
I ovde je redefinisanje, vidim, ali sad opravdano.