Klasičan naziv za knjigu koja nema nikakvu umetničku niti bilo kakvu drugu vrednost, niti značaj. Najčešće je pišu kvazi-pisci (Isidora Bjelica, Jelena Baćić-Alimpić,...), a namenjene su za populaciju kojoj je suviše nerazumljivo da čita bilo šta što ima veći fond reči od jednog tabloida.
Umetnička vrednost ovih knjiga može da se uporedi sa umetničkom vrednošću ‚‚latinoameričkih sapunica“. Oni koji čitaju ovakve knjige, najčešće se i hvale kako puno čitaju i ističu to u prvi plan.
Takođe, za ove knjige se često kaže da su ‚‚lagane“ za čitanje a da se pri tome ne misli na njihovu masu.
Voditelj: Kako provodite vaše slobodno vreme?
Manekenka: Čitam knjige. Obožavam da čitam. Upravo sada čitam ‚‚Ljubav u Bejrutu“, brzo se čita i veoma je lagana.
Slazem se sa autorom, zalosno je uopste sto se ljudi i hvale takvim glupostima, doduse s ozbirom da drugi nista ne citaju oni su ipak deo intelektualne elite.
Za sve koje vole pomenuti tip literature, načuh da je Marijana Mateus na putu da objavi prvenac.
Не мора да значи....:) Многе "теже" књиге се лагано прочитају, само ако успеју да заинтересују читаоца довољно. :)