Ko nije za jedno, nije ni za šta

Iznad samog obrisa mora, pod bregom, niče nova građevina. Beli stubovi a zid počinje da pregrađuje pogled na plavu pučinu. Zdanje liči na grdosiju sa zgomilanim, neravnomernim grbama. Majstor radi sa učenikom i stalno mu daje uputstva.
-Ne smeš kamen da polažeš bilo kako u zid. Kamen ima samo jednu stranu koja mora da nalegne.
-A kako da znam koja je to strana? Obe su iste. Kiša je isprala kamen.
-Treba da pogodiš žicu. U svakom kamenu postoji samo njegova žica. Ona nikad nije ista kod dva kamena. Ako umeš da je slediš, znaćeš da je postaviš kako treba.
Mladić gleda površinu vode i uzdiše.
-Cigla se ne hvata tako. Važno je da prihvatiš ciglu kako valja.
-Zar je to toliko bitno? Cigla nije kamen da joj se vide žice. Mogu da je dohvatim sa koje god hoću strane.
-U našem poslu je sve važno. Jedino tako postaješ majstor.
Mladić je ljut, pa žustro prebira alatke po rancu i dodaje ih majstoru.
-Polako sa viskom. On je naša vaga. Osetljiv je. Da si tako zdipio libelo, osetio bi bol; kao da si se nabio prst u oko!
Ubacuje se vlasnik kuće.
-Možda dečko nije za zidara. Da bi za sve to imao osećaj, potreban je dar. Možda mu leži da bude stolar.
-KO NIJE ZA JEDNO, NIJE NI ZA ŠTA! KO RADI DOBRO JEDAN POSAO, TAJ ĆE SVE DOBRO DA RADI!
Svetlu, prozirnu površinu mora uzburkao je jedva primetan povetarac.