Kobra

Pukovačka kobra, Kremanska kobra, Seljačka kobra, Šumadijska kobra, ne tako endemična vrsta u Srbiji za čije se poreklo domaći živalj svađa već vekovima, to jest od kako je pojam kobra uveden u naš tako bogat jezik. Svako selo ima svoj naziv, i uz njega ponosno instalira plug-in kobre jer svako selo hoće da postane nacionalni park sa retkim vrstama, a sela je mnogo a trulih dasaka sa rđavim ekserima još više, srpska seljačka krv je uzavrela a želja za prestižom i jedinstvenošću je nešto što našeg seljaka posebno impresionira, jer iz svakog sela je najbolji sir, kajmak, šljive, rakija, junci, vuna, goveda, daska, krompir, jabuke, a isto tako su ljudi iz svakog sela i zaseoka dobri, vredni, loši, lenji, najgori u celoj opštini ili imaju triespet doktora koji su sa njihove gore list. Srbija, zemlja veoma raznolika.

Sabor na Goliji:
Miloica iz Vučaka: Iz Vučaka su bre svi doktori, šta bi Ivanjica radila bez nas, sve što valja je iz našeg kraja!
Rale iz Gledjice: Ma kakvi crni vi, dole vuče vlaga od Morave, sve je budjavo, kajmak vam smrdi a pravite rakiju šećerušu!
Stevan iz Erčega: Šta se ti javljaš, da nije vaših gleđičkih lopova sva bi sela imali dobar put ne bi samo za vas sve gurali!
Vukojica iz Kosovice: Bitno je da mi pravimo najbolju rakiju, vi se svi terajte u sto đavola!
Milorad sa Bratljeva: Kakva crna rakija, ni vode nemate da pijete a da pravite rakiju, sve iz Poljane nabavljate brazilski šećer i pravite zozovaču, osleplje pola grada od vas bagro!
Vukojica: Sad ćeš ti da se upoznaš sa Kosovičkom kobrom!
Milorad: Otkud vama kobra, to smo mi prvi otkrili!
Stevan: Šta vi, meni sin još iz Australije šesetdevete doneo i objasnio kako radi, sad će guja da te peči!
Miloica: Ovu moju kad pogledaš u oči ostaneš slep, sad ćete da vidite!

Bilans opšteg rasula je dosta povredjenih, krvavih i osakaćenih, ultimatuma nije bilo, a kobre će svakog dana, za vjeki vjekova ostati geografski nedefinisana vrsta, ovde kod nas u Srbiji.

svaka sličnost sa ličnostima i događajima je slučajna*