
Дечји повик након што нас је неко својски претукао или увредио и почео да нас моли да не кажемо учитељици, обећавајући, дословно, куле и градова, а ми бисмо се журно удаљавали ка зборници упркос бројним преклињањима и кумљењима, певајући овај стих држећи руке на ушима.
-Немој молим те да јој кажеш, омакло ми се, нисам хтео да те ошамарим, само си ме изнервирала. Ајде што си таква! Купићу ти ону лутку за рођендан што ти се свиђа и купићу ти сендвич на великом одмору и набавићу ти од моје сестре онај миришљави папирић што ти фали.
-(Девојчица којој је прекипело, жмури и удаљава се од њега трчећим кораком, сузних очију и запушених ушију): Наааа, на-на, на-на, не слушам те... Код учитељице, ништа ме се не тиче! Код учитељице, ништа ме се не тиче!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.