Kodi

Запазили сте сви ону малу зелену сподобу на рекламама. Беше симпатичан када се појавио, али се онда све више пео на живац просечних грађана. Што због тога што је огаван, што због тога што је хрватски јеша.

Мозгали су дуго кроасани како да се маркетиншки пробију, па су у ту сврху испрва ангажовали краља Монака, Ђовака лично. То је било време када смо још волели Ђовака, и сви онако чопоративно навијали за њега док је губио од Рафе,ја-сам-пацов-шпански-са-гаћама-у-дупету, Надала. И успело им је. Почео народ да купује код њих. А онда су лансирали њега. Кодија. Нисам га видео као неки већи идиотизам, чак шта више, морам да признам да ми је био и изнад просека свих бедних маркетиншких покушаја које свакодневно виђам на овој нашој назови телевизији. Али, нешто ми није дало мира. Није ту нешто било како треба. Имао сам неки лош осећај са оним малим зеленим. Прогањала ме је његова слика и у сновима.

А онда је све постало кристално јасно док сам једног јутра гледао Сунђер Боба. ,,Сунђер Боба омогућио Коди''. Коди? КОДИ?!!! Хрвати су напали поново. Овај пут на најмлађе. И то преко својих најбољих пријатеља Б92. За циљ имају да деци Хрвате представе као пријатеље, како би неке будуће генерације остављале свој крваво зарађени новац у њихове џепове.

Али, на једно нису рачунали... Вратиће се Шешељ!