Kokodakanje

Pod kokodakanjem se podrazumeva govor, ali ne bilo kakav govor, već poseban, govor kokošaka, jelte. A pod kokoškama se podrazumevaju osobe (obično ženskog pola, mada se dešava da i muškarci pošašave) koji se skupe na jednom mestu i krenu sa iznošenjem istina, polustina i neistina. Ono što je, takođe, njihova odlika, jeste činjenica da one često govore uglas, tonom koji je preglasan i za čoveka kojemu su bubne opne oštećene te se dere dok priča i traži od tebe da ti isto učiniš ponavljajući mu sto puta jedno te isto.
Kada sretnu svoju žrtvu dotadašnjeg ogovaranja, jedna kokoška se njoj približava, kako bi dobila informacije iz prve ruke, dok ostale sa blagotelećom facom kao neprimetno, posmatraju iz daljine gestikulaciju i čulje uši da što više informacija prikupe.
Naravno,kako su kokoške pomalo glupe (tražim oproštaj od životinja, ja ne vređam njih, vređam sortu ljudi) onda ih je lako prevariti i dovesti njihov mozak do usijanja i pada sistema.

Kokoška: Ćaooo, gde si ti? Šta radiš? Šta ima novo? Kako ti je momaaak?
Žrtva: Evo, ništa, radi se. Pa i on raducka...
Kokoška: A vi niste zajedno?
Žrtva: Otkud ti to? Zar ne vidiš da sam trudna? Vidi mi stomak!
Kokoška: Hm...pa ravan ti je stomak. Nisam znala...ne vidim...
Žrtva: Pa ravan, jeste, i ne vidiš jer nisam! Šta tebe zanima moj stomak? Ja tebe za tvoj ne pitam ništa! Da možda ti nisi u drugom stanju, vidi koliku si trbu izbacila?!
Ko ko koko ko ko da!

Kokoška: I koliko ti je ostalo do kraja?
Žrtva: Do kraja čega?
Kokoška: Pa fakulteta.
Žrtva: A to...još mnogo, što?
Kokoška: Pa koliko je to mnogo?
Žrtva: Paaaa, ja cenim mnogo malo.
Kokoška: Mnogo malo? Kaži broj!
Žrtva: 666!
Kokoška: Mislim na broj ispita...
Žrtva:Izvini, ja mislila na broj koji ti piše na čelu, stavi šiške, primećuje se iz daleka.
Ko ko koko ko ko da!