Privilegija zaposlenih na RTS-u da u Dnevniku objave fotografiju (po običaju iz davne mladosti), biografiju, termin i mesto sahrane svojih kolega.
I pored poštovanja osećaja ožalošćene porodice, nema potrebe da cela država ima instant komemoraciju dok očekuje sportske vesti.
Šta bi bilo kad bi svi :
- lekari svakom pacijentu objavili da im je kolega nedavno preminuo (naravno, pre nego što saopšti šta ga boli)?
- trgovci ispod računa odštampali vreme i mesto sahrane kolege?
- vozači autobusa pustili snimak slične sadržine, tek da putnici ne izađu veseli?
- bibliotekari uz knjige izdavali i umrlice?
