Kolokvijumaš po starom

Е, сад, ако бисмо причали о лежерности и опуштености особа, круцијално би било споменути и овај вид хедонистичког обитавања.
На страну паразитно битисање и остали видови неинспирисаног живљења, колоквијумаши по старом су посебна категорија особа које инспирацију црпе само из бесомучног, блаженог лежања.
Јер, опште је познато да студенти по старом програму имају изразиту аверзију ка посећивању предавања, на вежбе иду само када минуси постану бројнији него сиромашни кинески гетои, а на колоквијуме одлазе зарад спознавања најбоље пичкице у генерацији.
Реално, коме још пуца курац да ради тест само ради детекције тренутног знања, кад колоквијум сам по себи нема исти значај као у студијама по Болоњи, нигде бодова, а камоли ослобођења градива, једноставно одеш као да ниси отишао и губиш време попут скандинавске курве на Ламаншу, ни топло ни хладно, нико ни да стане за цену да упита.
Какви курац лењивац, он би поред колоквијумаша по старом умр'о од глади.