Komšinica iz Picinog parka

Nekadašnja prodavačica ljubavi,danas matori akrep koji je postao neka vrsta obeležja zgrade.Živi u prizemlju,vreme provodi ispred zgrade,ili na prozoru sa direktnim pogledom na ulicu.Postala je svojevrsni orjentir,nekako svi pre zapamte nju nego fasadu ili broj zgrade.Elem,muškarci koji je danas vide kada saznaju za njenu nekadašnju profesiju osete potrebu da se kunu da nikada,ni pri najtežem pijanstvu,najvećoj nuždi ili boravku na pustom ostrvu sa njom,ne bi svoj ponos stavili u nju.Doduše,čovek se zapita da li je na početku karijere izgledala makar i malo privlačno,pa je turbulentna priroda posla iscrpela,ili je prosto majka priroda obdarila veštičjim izgledom.Kakogod,godine staža i iskustva su u pitanju,pa ona uvek nadje nekoga da joj iseče drva,istrese tepihe itd.
Najčešći pozdrav joj je ''Komšija jel imaš jednu cigaru?''
Ima i dobrih i loših strana kad je sretneš na hodniku.