Komunistički profesorski kadar pred penzijom

Svako od vas ko je imao kakav-takav kontakt s nekom visoko-obrazovnom akademskom institucijom upoznat je s tipom profesora koji će biti pomenut. U modernom vremenu oni predstavljaju poslednjeg Mohikanca koji se pokušava odupreti novom vremenu koje je već davno došlo. Ima ih na svakom fakultetu, ali njihova pojava i otuđenost od sredine najuočljivija je u akademskim granama koje su nakon pada Berlinskog zida i samog tehnološkog napretka u poslednjoj deceniji XX veka, doživele značajne promene. Aristotel je (manje-više) isto značio danas kao i pre 30 godina, Toman Man je i tad bio jedan od najvećih nemačkih pisaca (s tim što je tad verovatno više pominjana njegova rana podrška nacizmu u Nemačkoj), ali razumete suštinu. Njegova akademska izgubljenost najuočljivija je u ekonomiji i tehničkim naukama.

Našeg profana realno zabole bludiša za modu, kodeks oblačenja i savremene trendove. Neretki su i oni tehnološki nepismeni, jer su mu ego i id ostali u vremenu nekoliko decenija za nama. Takvog čoveka ne zanimaju moderni makroekonomski agregati i njihov uticaj na globalnu ekonomsku sliku, ali je veoma bitna informacija vezana za udeo krava s tamnim pigmentom oko guzice u drugom kvartalu 1969. godine.

Kod takvih ni šarmantne studenkinje bujnog i obnaženog poprsja ne dolaze na konsultacije, jer on na njih gleda kao takve, u bukvalnom smislu, a ne kao alternativni vid građenja odnosa profesor-student. Iako ima više nego korektnu zaradu, koju je i zaslužio, njemu je to apsolutno irelevantno. Ukoliko nije u ozbiljnom suficitu kilograma u odnosu na dane kad je bio asistent, neretko obuče i odelo koje je nosio kao mladi akademski proleter, nošen nadom da će sloga i jedinstvo pobediti sve.

Predavanja takvih profesora su najčešće poluprazna, osim onih par potpuno zaluđenih, ali i oni posle nekog vremena uvide besmisao slušanja hvalospeva o vremenu koje nismo imali sreće proživeti. Predmet koji takav profesor predaje uglavnom ima istorijski karakter i kao takav jedini update predstavlja zub vremena koji u vremenskim intervalima menja koncept predmeta, koji je apsolutno buljaški i bez potrebe angažovanja sive moždane mase u proces učenja.

Iako su akademska vrsta koja izumire, svaki od primeraka je više nego dovoljan da umanji želju za akademskim napredovanjem u životu.