Konfete od crno belih slika
Hladnokrvno pljuvanje po svojoj prošlosti. I svojim predcima. Osobina svih skorojevića, ako ne svih bar velike većine koji su se nisačim izazvani našli u parama preko noći. To ih vodi mišlju da su Bogom dani i da ništa više osim njih nije bitno. Pamćenje imaju od svoje tridesete godine, nisu bili mali, iz pičke su ispali direktno na asfalt, niko ih nije gaijo i o njima vodio računa a oni koji su iole dostojni da se sete babine proje i dedinog nošenja na krkačama pokušavaju da na najbrži mogući način potisnu to iz svoje prazne glave. Sramota je jelte.
Sve u svemu jako podmukao način za odricanje svoje istorije, a dobro je poznato da ko nema prošlost nema ni budućnost.
- Sine što skidaš te dedine slike sa zida?
- Unuku ti je sutra rođenda, pa da ne tražim po gradu konfete, reko da iseckam na sitno i poubacujem u balon. Kad bude prošlo duvanje svećića neko samo treba a probuši balon i čarolija nastaje.
- Čarolija će da nastane samo dok nađem pušku. Pa majku ti jebem, jel tebi ništa nije sveto? Čemu se nadaš?
- Daj bre matori šta ti je, ionako je požutela. I deda nam ništa nije ostavio posebno da bi ga veličali.
- Ostavio ti je prag ispred koga ću da te zakopam ako ne vratiš sliku mog oca na zid!
