Prva stepenica koju treba da pređete na vašem putu do NBA. Mesto gde sve velike zvezde moraju da počnu.
Nažalost, kvadrat i po panel-ploče sa gvozdenim obručem za ovu državu je preskupa finansijska investicija, a sportski uspeh onoga koji će tu da igra basket je krajnje neizvestan, pa se vlada izgleda ipak odlučila za to da mladi sami sebi finansiraju zabavu po parkićima.
Špricevi su ionako jeftiniji, a i budućnost im je tada skoro sasvim izvesna...
Verovatno...samo, primetio sam da je nestanak tih koševa nekako vezan i za opštu propast basketa u Srbiji, zato sam ovo i napisao.
Ma slazem se sa tobom, samo si omatorio :)
Novih koseva ima sve manje, a ako se postavljaju, onda je to posledica akcije neke banke, firme ili cega vec... Nisam primetio nove koseve bez neke reklame na njima.
Jbg...nervira me sve to. Nikako ne razumem čemu služi ono "Ministarstvo sporta i omladine"? Pa valjda za takve stvari, a ne da se dave samo oko nekih miliona Zvezde ili Partizana?
Kad ne bude više nikog ko će da igra u parkićima, neće biti nikoga ni da igra za te milione u tim Zvezdama i Partizanima. To je jako i jednostavno povezano, ali izgleda da je to viša matematika za našu vlast...
Ne znam stvarno kad je prestalo interesovanje za obnovu javnih sportskih terena, ali sam siguran da nije pitanje nedostatka sredstava. Propast nase kosarke se krije u necemu drugom.
Amerikanci imaju odlican sistem koji funkcionise savrseno i, bar ja mislim, ne moze biti primenjen u potpunosti kod nas, ali nesto slicno sigurno sigurno moze. Naime, razvoj profesionalnog sporta je baziran na razvoju skolskog sporta. To na kraju nije ni pitanje para, posto momci koji igraju kosarku, fudbal, bejzbol, bilo sta, ne primaju platu za to, vec igraju iz ljubavi prema sportu. U Americi ima mnogo vise skola nego kod nas, sto je logicno, ali nesto slicno sigurno moze da se organizuje. To trazi mnogo vremena... Ipak, NBA klubovi nemaju svoj omladinski pogon, a kod nas klinci primaju neku lovu od svoje 15, 16 godine sto nikao nije dobro. Bolje bi bilo kad bi oni igrali savki za svoju skolu, i takmicili se u nekoj regionalnoj skolskoj ligi. Jedina prepraka da se tako nesto uradi je to sto tada klinci ne bi imali dovoljno dobre trenere u trenutcima kada treba najvise da napreduju. Cenim da bi se vremenom i to promenilo i da bi neki bivsi kosarkasi odlazili u skole da drze treninge skolarcima...
Ujka, nije samo pitanje kosa ... Tu je rasveta, cuvari okolnih koji mogu da obilaze te terene. Ja mislim da je odsustvo volje presudno.
Ista prica je bila sa "Hallo" govornicama. Rusene su svakodnevno, i onda popravljane. Jednostavno se neke stvari prevazidju. Ja nisam video polupanu govornicu odavno. Jednostavno postane deplasirano raditi nesto.
Imam lepe dečije parkiće za malu decu ispod prozora dođu nešto veći i sve im demoliraju.
Letos su pobadali grane i razvlačili konopce i svi su bili Novak.
Evo sad gledam, sankaju se, skiče k'o prasići.
Ma ja puknem svaki put kada vidim u Luksemburgu one javne terene za basket, fudbal itd, kao iz bajke, a na njima nikoga...ili tri-četiri deteta sa Daunovim sindromom kako se dobacuju loptom i jedno drugom njom lome noseve.
A ovde gde je nacija kao stvorena za sport, nema nikog da opravi te terene za basket i slično. Razumeo bih da nemaju, ali mislim da 1000 koševa ne mogu da koštaju kao dva osrednja auta tog "ministarstva", u kome se vozaju neki skroz nebitni tipovi...
Mi smo, na srecu, kao klinci imali cika Popa (Popovic, nije pop) koji je zavario svih pet koseva u skolskom dvoristu u kraju i na tri postavio mrezice od lanca. Milina bila igrati. Dva kosa su ostala 3.05m visine, jedan vislji i dva niza (za zakucavanje). Ali basket je bio vise nego odlican. Kad su iz skloe primetili da se tu svakodnevno okuplja vise od 150 klinaca i matoraca (pored tih terena, tu su i dva odbojkaska, jedan skvos i jedan za fucu sa tribinama), postavili su dva kosa na mestu gde je bio teren za tenis, kao i nove reflektore.
E, da! Kurde, jebala te tema. Idem da nadjem basketaru kod nekoga u kraju i da pikam malo... Vratio si me u detinjstvo :)
+