Košarkaš maneken

Кошарка је његова љубав, али љубав коју искориштава и преко које долази до рибица које влаже на кошаркаше.
Шутира, трчи, закуцава по цијели дан. Нема други посао, само то, само хватање залета од тројке и закуцавање, то треба и мора се знати, јер то рибе воле.
Његове шишкице се њишу на повјетарцу као палме на обали мора, он је кул...
Не дај Боже да му се помјере од трчања, нема шансе, само може повјетарац да их носи.

Вођење лопте је мисаона именица, за пас још није ни чуо, а тимска игра му је већа непознаница од нуклеарне физике.
Ако га којим случајем наговорите да игра неку утакмицу на неком турниру, будите сигурни да ће његове руке бити златне... Али златне за његову косицу јер ће да је намјешта 80% минутаже, што се тиче игре, на то заборавите, јебе се њему за утакмицу, он добије лопту и мрчо гледа коме ће да је ували следећем, али је битно да је виђен ту на терену, знате како, рибице то воле, супер је.

Добије ли лопту, а играча отвореног нема, знајте да је први следећи покрет звиждук судије уз окретање руку јер идиот зна само да ухвати лопту и да се затрчи од тројке, ко ће да је води, није луд кад је тако лакше.
На крају утакмице у којој је бриљирао са својом фризурицом саиграчи нису били довољно добри јер нису знали да одиграју како треба своје позиције.
Али рибе, ееееее рибе....