Odavno nisam izašao u grad. Još je Šaban im'o kosu kad sam sa drugovima izaŠ'o u disko. Sve je bilo karirano i crveno, a konobarica je isticala njen čuveni i diljem svijeta poznati dekolte. Pamtim kao da je bilo danas.
Sinoć na nagovor društva, izadjemo u Urbano-skupo-ko-kurac-govno od kafića. I moja specijalno čuvana sjećanja nestanu pod nogama Granda, kiča i šunda.
Kao šlag na torti, upoznajem gospodjicu Kost i Koža lično. Posle nje još jednu. Pa još jednu. Osvrnem se oko sebe- sve su iste. Sve su kost i koža. Nemaju ni sisa. Ništa. Sve se promijenilo. Nema više konobarice Divne da ti donese polalitarku i da bljesne svojim sisetinama ispred tvog nosa. Nema više njenog Mošusa da se pomiješa sa tvojim Brutom.
Sad su tu neki kurčevi Armaniji.
Polako ali sigurno, nestaju sise sa planete Zemlje. Nestaju obline, i sve ono što one sobom nose.
Dobrodošli u Kost i kožu.
Bolje da ljulja, nego da žulja, do kraja života!
S jedne strane mi zao, s druge pak i nije. Samo sam stio da probam, i d'vidim kako izgledaju ove duge definicije.
Levitira na tankoj liniji izmedju nefinicije i nedefinicije. Kako je ko uzNe.
nije defka, al ne dadoh nista.
al svejedno, dje vi ljudi nalazite te koscate meni nije jasno?? danas 96, 97 godiste imaju sisetine ko stoja jebo te!
Оде маст у пропаст.
+