Koštati

Vojvođanski izraz za degustaciju ili probu.

(Gazda doteriva sveže pečenu rakiju, traktor staje pred kapiju a domaćica otvara kapiju.
Uteriva traktor.
Gasi traktor, batrga da iziđe iz njega vidno ožderan k`o krmača.)

Gazdarica Dana: Jao crni Brane! Pa štas radio? Nisi valjda ožderan?
Gazda Brane: Ded ženo u kuću il će biti belaja preko usta! Manjivaj me!
Gazdarica Dana: Jao mati moja i ožderanog čoveka!!! (otrčava u kuću sa rukama na glavi kukajući)

(Nekoliko minuta kasnije.
Gazda se batrga kroz avliju pevajući.)

Gazda Brane: EJ kad sam usto i čizme obukO! EJ triput sam se sa ženom potuko! Ooo ruk (zapinje i pada i posle nekoliko sekundi kolutajući očima ustaje. Nastavlja da batrga levo-desno)
Ej svićeee zora! ČUJ garava mojaaa! OOOooop ta koji mi je
(opet zapinje i opet pada)

(Videvši to, dotrčava komšija sa ulice i pomaže mu da ustane.)

Komšija Toša: Ajde komšo ustaj bog te materin ta vidiš kaki si se ukaljo!
Gazda Brane: Oooo Todore Tošo! Pa dis ti!? Došo si ko poručen! EJ, naš kaka je! Dvajes gradi a lepa ko med. Mož lebac močiti u nju.
Komšija Toša: Ej! Da znaš da bih mogao! Nego mani ti to tvoje "lepa ko med", nego daj da mi to koštamo da vidimo oćel valjati.
Gazda Brane: Ta di neće valjati! Jaa peko!
Komšija Toša: Ajde davaj. Ajde dok me ova moja karakondžula nije snimila. Štas se stiso ko makov kec?
Gazda Brane: Drži koštaj komšo pa kaži jel valja (vadi iz prikolice i daje mu balon sa rakijom). Ako ne valja da oma u đubre istočim.
Komšija Toša: (naginje i poteže ko gusak) :mljac: U dobraaa! Ček još malo da joj aromu osetim. (naginje opet) E sad je još bolja! Nego, ajde mi lepo unutri pa da mi to koštamo ko ljudi. Ta nećemo vako na dvorištu ko nekrsti!? Još i da me ova moja vidi pa sam obro bostan.
Gazda Brane: E pametno divaniš Todore! Ajmo! Saću ja ovoj mojoj reći da naseče malo suvog pa da izmezimo uz čašu. Aj pomozi. Nešto me noge bolu.
Komšija Toša: Ajde, daj ruku. Idemo.
(ulazi Toša u kuću. U jednoj ruci balon a drugoj drži Braneta oko ramena da ne padne)

Gazda Brane: DAAANOOO! DAAAANO! Idi sipaj rakiju u flašu i davaj čaše meni i Toši i trkni naseci suvog mesa da komša i ja iskoštamo ovaj moj proizvod!
Gazdarica Dana: EEvo Brane sad ću! Sedite.
Gazda Brane: Ajde samo Todore primakni me stolici. Ova me kostobolja stegla pa ne pušća. (spušta ga Toša na stolicu)
Todore sedaj di ti volja, saće ova moja naseći malo.
(dotrčava Dana i meće čašice i tanjir sa suvim mesom na sto)
Gazda Brane: E takoo! Ajde komšo da mi utvrdimo kakva je ova moja novopečena. A ti begaj Dano dok te nisam preko usta žvajzno!
Komšija Toša: Da koštamo!
Gazda Brane: Uzdravlje!
Komšija Toša: Uzdravlje!
(divani se vode, rakija se košta a kobasica i meso se troše)

(10 sati kasnije)

(Upada Toša kroz vrata od svoje kuće, ožderan ko lasta)
Komšija Toša: OPEEEET CAAAJKA IZ NOVOGAAA SAAADAAAA! AMAAAAAAN! JULO MOJAAA! EVO TEBI TVOGA TOŠEEE
Komšinica Julijana: TOŠO! Jes to ti?
Komšija Toša: JESAM JA SAM JULO MOJA DRAGA!
Komšinica Julijana: Jao vrag te odno! Opet si se oždero!
Komšija Toša: Jesam Julo moja. Ded meći dunju i nameštaj krevet. Umoran sam.
Komšinica Julijana: Jesi umoran. Pijan ko smuK! Ta kako ne bi bio umoran! Disi bio ded govori!?
Komšija Toša: Bio sam malko u komšiluku Juuulo moja.
Komšinica Julijana: Pa di u komšiluku? Šta si radio u KOMŠILUKU pijanduro?
Komšija Toša: Bio kod komša Branete, koštali novu rakiju. Aj sad manjivaj me i daj lavor! Mislim da ona Branetova ljutara oće napolje. Nisam mezio dosta.
Komšinica Julijana: Ta daću ti ja lavor preko glave sunce ti tvoje! I tebi i Branetu. Mrš u kupatilo alkoholna mušice! Vidićeš ti meni sutra kako ševa peva!
Komšija Toša: Juuulooo mojaaaa! Daaaj lavor! KIPI!
.....................................