Kosturka devojka

Идем ти ја неки дан улицом, уморан, јебига, шљакало се, шетам, гледам у под, размишљам како ћу и шта ћу да једем, ако уопште имам шта. Подигнем поглед, онако необавезно, осмотрим околину, погледам преко пута и преметим једну женску прилику. Нешто ми би чудно у вези ње. Сваког тренутка је постајала претња да јој се ноге преломе. Кад оно! Пуф! Нестаде. Шта који курац?! Ах! Ено је. Хух. Шта?! Опет нестаде! Јесам ли ја луд?! Вероватно је до умора, али не, опет је нестала и опет се вратила, понављајући то изнова и изнова идући паралелно са мном. Тек после неког времена сватих да је до бандера..

Пандан Косовкој девојци илити њена ружна сестра. Скрндељ који више подсећа на производ Чернобила и ходајући плакат за подршку абортусу, анорексији и смртној казни зајдено, него ли на биће које би тешко добило главну улогу у хорор филму. Кад је човек овако погледа, рекао би да не може ни као страшило да послужи, јер ако је закачиш у башти да тера грабљивице, добро, али шта ако наиђе крадљивац, има срчка да га опали ко из пичке, а и лопов, такав какав је јебемлига, човек је! Ти ћеш да одговараш, а кад њу виде, сви ће оправдано бити на страни лопова.

Али сад већ претерујем. Битно је да схватите суштину. Лепа и згодна није, а карактерише је скорији излазак из Аушвица.
:дефка писана јануара 1945-е: