Dečija igra koja je bila aktuelna krajem prošlog veka. Dečurlija iz ulice bi se podelila u dva tima, svako bi nosio neko oružje igračku, a za one koji nisu imali ništa bile bi obezbeđene dugačke motke koje bi predstavljale puške ili bi išli sa ispruženim kažiprstom i palcem koji su imitirali pištolj. Obično bi se našao neko sa replikom mitraljeza (koji je mogao da proizvodi nekakv zvuk), i oni su bili vođe timova. Igra se tako što svaki tim kreće iz svoje baze i kada se uoče protivnički igrači otvara se vatra (simulirana uzvicima kr kr kr). Cilj je bila eliminacija svih igrača iz suprotnog tima. Prosečna partija je trajala nekih 15-20 s, jer bi po prvim okršajima počinjala svađa oko toga ko je koga prvi video i “upucao”, tako da je veoma mali broj partija uopšte bio priveden kraju. Suze, koškanja i demonstrativni odlasci su bili česta pojava. Usled nedostatka inspiracije koje je u to vreme bilo dosta iz sveta odraslih i ekspanzije pucačkih igara i paint ball-a ova plemenita dečija igra je u opasnosti da nestane...
- Kr kr!
- Kr kr!
- Ubio sam te, izađi napolje!
- Nisi, ja sam tebe, izađi ti!
- Prvi sam te video!
- Ja imam jaču pušku!
- Nemaš, moja je preciznija, ne možeš da me ubiješ odatle!
- Ma neću da izađem!
- E, ljudi, ovaj se ne važi, upucan je! Igrajte kao da nije tu!
- Ti se ne igraš! Onda se dva vaša ne računaju!
- Ma neću više da igram!
- Sad neće niko!Posle 15 min…
- Kr kr! Itd…
