Krajnji stadijum ravnodušnosti
Sediš u sobi. Napolju pada kiša. Čuje se samo zujanje kulera u sobi. Jedan je ujutru.
Čuješ kako nešto šuška iza stola. Iza ormana. Lupkanje po laminatu.
Vidiš džinovskog ineskta koji protrči, pogleda te, i sakrije se iza ormana.
A tebe baš briga.
