Možda najneprijatniji osećaj koji postoji. Koliko god fizički bolovi delovali strašno, ovo stanje psihe je toliko teško da bi fizički bilo nepodnošljivo. Skup svih neprijatnosti i nelagodnosti na jednom mestu, u istom trenutku. Istovremeni osećaj tuge, očaja, ljutnje, besa, straha, neverice, nemoći, šoka, panike... najčešće usled nečijeg fizičkog nedostatka ili nekog neprijatnog ili strašnog događaja.
Npr. kada kroz prozor autobusa vidiš momka od 20 i nešto bez jedne noge; kada vidiš čoveka koji je rođen bez jedne strane lica, tj. oka; ili devojku kojoj je jedna strana lica normalna, a druga visi kao da je mrtva; kad vidiš vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu koja sa teškom mukom objašnjava detetu sa Daunovim sindromom da moraju da se vrate u zgradu doma; kada te u supermarketu potpuno nepokretna devojka u kolicima zamoli da joj dodaš par artikala sa rafa i da joj iz džepa izvadiš pare da plati; kada naletiš na vapaj ljudi kojima je za lečenje od teške bolesti potrebna suma novca koju ti ne može da zaradiš ni za 10 godina rada; kada na pregled kog lekara specijaliste pre tebe dođe dete od 3 godine kome mora se odstrani neki deo tela zahvaćen tumorom. Počinješ da sumnjaš u sve što znaš, sumnjaš istovremeno i u Boga, i u Darvinovu teoriju. Pitaš se kako je Bog stvorio čoveka po liku svojemu, a lice nekoga može da izgleda tako jezivo. Pitaš se kako smo mi po Darvinovoj teoriji najviši oblik života, kraj lanca evolucije, a eto, obične morske zvezde mogu da regenerišu odsečene krake, a ljudi ne mogu nogu, ruku, oko, kičmu ili kako ne mogu da regenerišu bolesne organe.
I plače ti se, i vrišti ti se, i urla ti se, dođe ti da pobegneš negde daleko od ljudi, da trčiš dok se ne onesvestiš od umora, da bi možda tako zaboravio ono što si video; na trenutak ti kroz glavu prođe pomisao šta bi bilo da u koži te nesrećne osobe; najcrnje moguće misli ti se roje po glavi. Mišići ti se grče, noge ti se odseku, srce lupa jače, počinješ da se gušiš, odjednom osećaš ogromni nalet nelagodnosti koji te tera da vičeš iz sve snage. U tebi sve ječi, ali se taj odjek ne čuje kao da je neko na tvoje glasne žice stavio zvučnu izolaciju. Stoji ti knedla u grlu, svaka reč ostaje na usnama, čak ni suze ti ne idu nego kao da stoje samo da ti malo peckaju oči i još više pojačavaju neprijatnost. Nema ničega osim glasne tišine.
I posle nekoliko desetina sekundi kada prođe prvi talas nelagodnosti, kad progutaš knedlu koja ti je stajala u grlu, duboko uzdahneš i samo ti se otme jedno tiho: "Jebiga...", dok nastavljaš dalje poražen činjenicom da je tebi ustvari još i dobro.
*реченице...
Једно 3-4 месеца сам се двоумио да ли да објавим ово јер сам рекао сам да нећу да пишем тешке, црне или патетичне дефинције, али морао сам ово да објавим.
Сјајно! Други пасус убио. И завршница фина:
+++
Није можда за одабране, мада не бих имао ништа против, а могао бих негде да уметнем и ону Нешину тему, да је виде и они који не залазе на форум.
Uh...
Šta je bilo, ne mož' da se odabere?!
Toliko smo čvrsti da će jedna realna da nas dotuče.
Toliko će biti negativnih komentara da će sajt da se sruši?
Setih se komentara jednog strendžera : u Beogradu nema invalida?!
Ima, ima....samo ih uspešno krijemo: oborimo ivičnjake, al' nema dovoljno niskopdnih buseva, a i ako ih ima, iskidani su sigurnosni pojasevi za vezivanje, a ako i nisu, onda je gužvanjac nema mesta da se stoji na dve noge, a kamo li na 4 točka.
Ako autistično dete napravi uobičajenu galamu, onda ga sjuardesa brzinom svetlosti izbacuje iz aviona...
I ima još primera...
заболе те, можемо увек да обришемо коментаре и да банујемо.
Gambi, promenila se Vukajlija od tvog zadnjeg boravka, danas moderise daun koji bi u ono vreme bio smatran posterdzijom treceg reda. Sto nas svakako ne sprecava da primetimo kako je Paracin bio popriste neke ljute bojne, msm provali kolko invalida na svakom cosku tamo loooool (fender je paracinac)
Кења Трућ, може да се кења док је смислено иоле, ако не грешим.
Узгред, у нескладу је почетак и крај, и генерално ме смара набрајање потенцијалних горих ситуација, из простог разлога што се са тих стотинак/двестотинак речи које си бацио на то прилично губи бит и иде се у ширину која склања фокус са иницијалне идеје. Јер нама није битан узрок, битно је стање, а набрајањем педесет могућих узрока се прилично губи фокус са стања, тако да ме је прилично заморио цео тај пасус. Усрао си потенцијално јако ефектну дефиницију тиме, по мом мишљењу.
Као да си се у недостатку описа појма који дефинишеш окренуо ка општем црнилу које нема везе са тим. И на страну то што сматрам да појам и тај осећај који покушаваш да пренесеш у дефиницију нема везе са "најчешће услед нечијег физичког недостатка или неког непријатног или страшног догађаја".
Треће, преанализирао си тренутак у ком човек практично нема снаге да мисли. Углавном сва та питања се врте по глави док седиш за тастатуром и размишљаш како да опишеш тренутак, а не када стварно доживиш тај тренутак. Макар тако делује.
Једноставно, ниси успео да задржиш интензитет од почетка до краја и самим тим дефиниција није ефектна колико је могла да буде. Не дефинише добро појам и стање које си пробао да дефинишеш.
Можеш ти и много боље.
Сад сам прочитао опет и слажем се. Ваљда у жељи да је уопштим, тј. у жељи да истакне, да термин да није везан само једну конкретну ситуацију, отишао сам у ширину. Али да нисам све ово набројао, дефиниција би тек деловала недоречена.
А кад пишеш овде, никад не можеш да погодиш нечију праву меру између недореченог и губљења фокуса услед преопширности, осим да погодиш сопствену меру.
Хаха бураз има логике, сад, неке од тих људеи и не знам па нећу да коментаришем, али неки за неке тотално имаш право.
REME
Па тако је одувек и било ако се не варам, ок, значи није ово постала форумашка верзија Нитендо 64 игрица у којој се једу и серу геј звезде и сви су срећни и насмејани стално, макар не баш толико.
А што се тиче дефиниције, мене мрзело да образлажем, лепо си ти Реме рекао. Ја сам дао плус, океј је, могла би да се унапреди, то стоји, али каква су говна иначе овде у последње време, ово бриљира.
Јбг, некада би бар пола ове садашње насловне било обрисано или у дебелом минусу макар, али авај, друга времена, други критеријуми, боли ме курац баш уосталом лоло
Santijago opro, rastavio ga ko stonogu na clanke. Bukvalno posle njegovog komenta zakljucak je- ovo brisi, autora trajnuj
"Питаш се како смо ми по Дарвиновој теорији највиши облик живота, крај ланца еволуције, а ето, обичне морске звезде могу да регенеришу одсечене краке, а људи не могу ногу, руку, око, кичму или како не могу да регенеришу болесне органе."
Evolucija je neteleoloski proces, nema krajnje zacrtanu svrhu ni cilj, tako da covek nije i ne moze biti nista od ovog sto si napisao.
Odabrao
YouCantHandleTheTruћ
2017-11-10 09:39:02 +0000
Ово нека стоји па таман да му скор буде у дебелом минусу.