Početak osnovne i završetak srednje škole sa dvojkom. Krugom dvojke mogli su da se voze samo oni koji su bili previše lenji da zasluže prolaznu ocenu, ali i dovoljno blesavi da ne zasluže keca. Učitelji, nastavnici i profesori uživali su u njihovim budalaštinama, ali opet ne toliko da bi im dozvolili da se zadržavaju u školi duže nego ostali. Znali su da za takve zime neće biti u životu i pored tog jadnog i statistički neverovatnog proseka ocena.
- Srećkoviću, hajde izađi i pročitaj pismeni.
- Jel moram?
- Ajde, ajde.
- Mh... Zašto volim grožđe? Grožđe je kao gusenica od vina, kao ona kod leptira. Ono se rodi kao grožđe, isto kao što se gusenica rodi kao gusenica. I onda raste i bude sve veće i veće dok ne postane zrelo i debelo. Onda, kao što se gusenica pretvori u prelepog leptira, grožđe se pretvori u prelepo vino. Znam jer mi tata jednom dao da probam i osećao sam se kao leptir. Međutim, leptiri žive samo jedan dan, a toliko živi i vino. I leptir iza sebe ostavi svoje šareno telo, a vino lepu flašu. Zato volim grožđe.
- Šta sam ti dao za to?
- Dvojku.
- Tako je, dvojku. Biće od tebe sjajna budala jednog dana, Srećkoviću. Aj na mesto.
Idi u krivi kurac! Kod mene u kancelariji su navikli na svakakvo ludačko ponašanje ali ovaj pismeni me je izbacio u orbitu - još se kidam od smeha! +
fino