Kruženje pivske flaše u prirodi

Ustanem oko 7, da ugasim alarm na mobu koji me napinje od 6. Odradim jutarnje pripreme i u pola 9 eto me 200m od zgrade, na reci koja blista odražavajući sunčeve zrake u zelenilo oko sebe. Reci kojom teču ljubav, sreća... i poneka pivska flaša. Završavam pivo, bacam svoju flasu i nadmašujem dosadašnji rekord. Sa osmehom sedam da pecam, spuštajući naočare koje bar malo ublažavaju blistavost osmeha predražesne prirode. (Tamo ovamo, da ne kenjam mnogo, sedim tako 3-4 sati i vadim se kući, ne upecavši nista, standardno. Možda bi i upecao da ima neke ribe!)

U međuvremenu, pivska flaša, glavni akter ove definicije počinje svoje putovanje. Zaobilazeći životne prepreke u nišavskim brzacima, pod policajkom upada u Južnu Moravu odakle užurbano piči prema Velikoj Moravi. Veliku Moravu savladava kao omanji potočić i stiže u Dunav. Tamo ovamo, odupirući se naletima somova alkoholicara, stiže u Bugarsku gde je čekaju zajebane bugarske jesetre(najvece ribe u Dunavu). Flaša pali levi žmigavac, jesetre se iscimaju u levo, a ona se izvadi desno, plivkajuci sa osmehom prema svom Raju, raju za pivske flaše - Crnom moru.

Par sati kasnije, bugarski komunalci vataju glavnog aktera naše priče mrežom. More flaša istovaruju u izvor Nišave, uz osmeh i psovanje srpskog naroda...

Sutradan ujutru, posle uspešnog obaranja svog rekorda u bacanju pivske flase u dalj, sa osmehom sedam i počinjem pecanje. Prolazi neka pivska flaša i upetlja mi se za predvez između plovka i udice...