Metafora iskonskog straha, kada je intenzitet friz (freeze) efekta takav da i krv menja svoje agregatno stanje. Najviši nivo uplašenosti.
Mrkli mrak, tajac, prohladni vetar... Krećem se nepoznatom šumom. U jednom trenutku čujem korake za sobom, okrećem se... Nigde nikoga. Nastavljam dalje... i već počinjem da tripujem. :Kako sam samo kreativan... e jebali me baš i horori i Moler i Skeli!: Ponovo čujem korake... Uuuff, zajebano, zajebano! Strah me sada i da se okrenem. Stao sam, nešto se kreće i dalje, približava se. Osećam neko strujanje, ruke mi podrhtavaju, vilica se ukočila. Graške hladnog znoja liju niz čelo, krv se ledi u žilama, ne mogu da se pomerim... Neko me hvata za rame...
...
- Ustaj majmune, opet kasniš!!!
- (Huuuuuuu... Jebem ti... Dobro je!) Ćale care, dođi da te poljubim!
- Aa...? Si dobro?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- I kažeš baš prepička?
- Ne brate... onda se okrenula, krv mi sledila! Skrndelj onaj najgori... faca jogurt, glava saksofon... strašno!
odlično ovo, brrrrrrrr