Imaginarno stakleno zvono u toku klinačkih jurki. Jedino mesto gde smo mogli da "damo maut", a da nas niko ne dira. Mesto kućice se određuje na početku jurki, u njoj ne može da bude više od jednog učesnika igre, maksimalno vreme zaržavanja 1 min (to je za decu oko 5 min). Neki su voleli da im kućica bude na skrivenom, pa su neretko nailazili na iznenađenja u istoj, u obliku psećeg sranja, bačenih uložaka, ili...
- E, tako, da napravimo diverziju. Pošto si ti debeo i brzo se umoriš, idi sad ti u kućicu, a ja ću da iskočim iz žbunja i da ti čuvam leđa ;).
- Važi...(u kućici)
- Aaaaaaaaaaaaaaaaaa...(Debeli se vraća u igru i hvataju ga.)
- Što nisi ostao u kućici, some, lepo sam ti rekao!?
- Ma, Mikša bio sa onom sisatom Sandrom iz VI/3. Vid'o sam joj sisu.
- Majke ti! 'Ajmo svi u kućicuuuuuuu...!!!
- Ma, šta se pališ odma'... Tvoja sestra ima bolje.
- More, kome ti sestra... Dolazi ovamo... (i nastavlja se šutka)
Jednom smo u nasoj kucici, zatekli lika koji je tada bio star oko 25, kako solira na svojoj fruli. Dobre su ti ove sa decjim temama.
Jebiga, nisi definisala fejsbuk, zato malo glasova :). Super je, vraća u detinjstvo i trenutka vatanja za sise i dupeta tek napupelih drugarica iz šestog tri :). Mada sam ja više voleo pičke iz šestog dva :D.