Kućni odgoj

Najčešći motiv za psovanje svega po spisku nevaljaloj djeci. To je ono što u najvećoj mjeri definiše (ne)čovjeka. Jebena stvar, od svakog kurca zavisi k'o LDP. Neki svoju djecu drže pod staklenim zvonom, drugi satiru od batina, i naprave jednake idiote. A neki pak i ne znaju da im djeca postoje pa opet od njih izađu dobri ljudi. Neko je skroman k'o Miladin Šobić , pa im sin bude političar... Kroz metodologiju kućnog odgoja se najlakše uviđa generacijski jaz, to je ono "u tvojim godinama ja sam... mene ćaća ćero...".

-Mama ako mi ne kupiš biciklo, skočiću sa terase na drugom spratu!
-Neeeeeeeemoj sine, ljubi majka, sve ću ti kupiti, samo nemoj majci skakati, siđi k'o Boga te molim!

Utom nailazi deda...

- Skoči, skoči , pička li ti materina, fala Bogu ovaca imam, dokupim još deset litara rakije i eto ga, sahrana spremna.
- Ali deda, pa kako možeš, zar ti nije žao...
-Šta zar mi nije žao? Nas je devet bilo u kući u onim gladnim godinama, gola sirotinja bili, nešto krepalo od gladi, nešto od rata, brata Đuru vo satro... a vidi ovog tvog brabonjka, sin jedini u majke zaprdio 15 godina u guz'cu pa 'oće biciklo, ja sam šumu izvlačio u njegovim godinama, ma, u njivu bi on meni,ne bi mu palo na pamet...
- Ali deda drugo vrijeme bilo, danas je drugačije, pa i tvoj Mićo je bio dijete...
-Jeb'o te on, nisi ga ti vaspitavala, nemaš pojma koja je to vrdalama, on bi se na crkveni zvonik pop'o, ne znam kako je i tebe uspio zajebati... MALI SLAZI, JEBEM TI NED'LJU, NEMOJ TI SE JA PENJEM GORE LETIĆEŠ MI K'O NOJ AKO TE SURDUKNEM OZGO.
- Ali to je moje dijete, moje zlato, nemate vi pravo, reći ću Mići , mi ćemo uzeti svoje i oti...
- Slušaj uštvo zlatokrila, mi možda jesmo Jakšići, ali ovdje nema ni govora o dijeljenju dok sam ja živ, i dok ste pod mojim krovom- moja je svetinja, a sad skidaj ovu svoju budalu odozgo, jebem li mu kućni odgoj da mu jebem, sutra ču njemu kosa u ruke pa da onda vidim...