Zona sumraka. Samoproklamovana teritorija tvoje majke. Ona je to jednom zauzela i ko ukoraci u nju, za njega više ne važe zakoni o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Samo njeni zakoni koje je njen ćef propisao svima, po fazonu: ovde ja radim, znači to je moje! I ti si u mom vlasništvu kad kročiš na ovu teritoriju kuće i sve što uradiš ovde biće pomno posmatrano i biće ti suđeno. Ako uđeš da ispržiš doručak, automatski dobijaš šefa koji ti visi nad glavom i pomno posmatra šta radiš, da nešto ne daj bože ne isprljaš.
(sin ulazi u kujnu da ispeče jaja na oko)
-Nemoj to ulje da ti iscuri... Iju, prskaće ako odmah staviš... Gde ćeš? Pazi ovo ulje.
-Kevo, idem samo do wc-a, neće mi ulje pobeći, taman da se zagreje...
-Ma, ne može, ima tu da stojiš...
-Ja odo.
(vraća se, ono ringla isključena, tiganj sa strane)
Pa, šta je sad ovo? Rekao sam samo do wc-a idem..
-Ulje da ne ostavljaš nikako samo..
-Aman, ženo, si ti normalna, ja pržim, ne ti.
-Pa, da, ja posle da brišem.
-Ja ću da izbrišem!
-Hoćeš malo sutra!
(uzima jaja, stavlja u tanjir, uzima iz fioke viljušku i nož, odlazi, majka besno zatvara fioku koja je ostala poluotvorena)
:tras!:
taj garant neće ni ruke oprat. Keva je ovog puta u pravu.