Kunem se Bogom

20:45. Лига Шампиона. Срећко и Станиша уживају у чарима Копенхагеновог играча Николаја Јоргенсена.
Срећко: Јеб'о рак рака, ала овај Скандинавац зна са бубамаром, свака му дала.
Станиша: Аха, тражио га Нордсјеланд прошле зиме. А њега боли курац да пређе. Па исто му то дође.
Срећко: Него, одох ја да узмем тикет, изгледа да све пролази.
Станиша: Е, тикет ти је код ћалета у соби. Данас га узео. Хтео да препише јер, по њему, направио те срећног а не паметног.
(пење се уз степенице. Отвара врата. Ћале, обливен знојем, наскочио на кеву и риче као срндаћ у сезони парења)
Срећко: ШКК?
Ћале: Јеб'o те рак поточар, излази напоље! Што не куцаш, набијемтигамајке!
Срећко: Ево излазим, само да узм...
Ћале: Ма, јел си глув, излази кад кажем!
Срећко: Али, тикет ми је изгле...
Ћале: Ако одмах не изађеш, кунем се Богом, запалићу те, има да вриштиш к'о да жениш брата.
Срећко: Само да узмем јебени тикет. (Ћале навлачи гаће и доноси му тикет, посматрајући га онако зрикаво)
Ћале: Пуши курац, пао си на Галатасарај.