Hleb koji su nekad pravile državne pekare. Za razliku od domaćeg, kojeg peku privatni pekari, nije hrskav ni vazdušast, a i ne drži dugo svežinu. Jedino što je jeftiniji...
Nazvaše ga ''kupovni'', a niko ne zna zašto. Pa i taj pekarski ne dele za dž.
-Mali, ajde trkom dolje do granapa. Uzmi dva kupovna ljeba i vami neki sok.
-A da uzmem i za babu domaći? Znam da ga voli više od kupovnog.
-Nemoj. Žali se da joj pretvrda korica. Uzmi joj keks...
-Opet plače?
mi ga imamo i dalje. u svari ovaj hleb iz privatnih pekara je njesra žešće, sam nešto vazdušast, uopšte nemam osjećaj da jedem leb. i kad ga stisneš sav se spljošti.
Ja se sećam ''vikend'' hleba. Bila manja vekna od standardne, tako da je jedan gladan srednjoškolac pukne bez problema... A ukusan bio
ima sad neki šiptar ovde kod nas, vratio se šatro iz Amerike pa ovde otvorio pekaru jer ga njegovi ne vole - peče odličan domaći hleb
ja onog polubijelog, tip Sava. imao sam i definiciju o njemu ali mi je nestala, nešto ne mogu da je nađem. možda sam je i sam obrisao.
To je terorista :)
nevezano sa ocenom, ja se državnog hleba skroz drugačije sećam - em je vekna bila lepa, em je korica bila korica, a ne unutrašnja guma za bicikl, em nije bio jeftiniji nikad... bar je tako u mom selu bilo