Avantura.
1. Proveravanje svakog dana ima li predmeta htenja na oglasima.
2. Skrolovanje predugih lista sličnih predmeta ili izbacivanje ''nije pronađen nijedan oglas''.
3. Iiiii evo je. Dođi kod čike. Uočavanje tražene stvari na osnovu karakteristika iz opisa kao i finih slika, odlučivanje da je to ona prava.
4. Razgovor sa ponudiocem. Presudna faza.
Halo, halo; zovem u vezi oglasa vi prodajete, da ja; u kakvom je stanju, odličnom ali ima ogrebotine i nije novo ali radi besprekorno; je l isto ko na slikama, jeste... skoro; može li dogovor oko cene, zavisi druže hehe; ok poštom ili da se nađemo negde? ma dođi ti do mene, ne mogu da se bakćem oko pošte, kad završim posao večeras...
5. Preuzimanje predmeta.
Završila se odavno slagalica, pade mrak... Ajde, ''čovek radi do kasno, mrzi ga da se cima do grada sad'', a i nisam imao pametnija posla to veče, pa pravac NBGD na zakazanu čuku i kupovinu. Iz dokolice, istripujem da sam na nekom tajnom zadatku i kao ponesem kuhinjski mali nož sa sobom, zlu ne trebalo. Zadenuh ga u zadnji džep od bermuda.
Dođem ti ja do adrese, zgradetina ima milijardu stanova. Pozvah gospodina prodavca da siđe dole, a on će ''Ee sad sam stigao s posla, ne mogu da silazim...Ajde mlađi si, popni se do mene, 4 sprat, stan Velimirović''. ''Važi'', ništa mi drugo ne preostade i ja krenuh uz stepenice.
Vrata širom otvorena. Proveravam ime, zaista Velimirović. To je to. Nisam mogao da vidim ništa unutra, svetlo nekako prigušeno. Samo dugačka hodničina sa nekoliko prostorija na obe strane. Kuc kuc, ''Dobro veče'' tek radi da budem fin. ''Ovamo'', reče Velimirović i ja nesigurno skrenuh druga levo, tamo odakle mi se činilo da dopire glas koji se odazvao.
Pogodio sam nekako u dnevnu sobu. Iako mi se tada činilo da se nalazim u nekom hipi/narko/makro stanu u San Francisku u najšarenije vreme. Zidovi, slike, zastave, kolaži, zavese, nameštaj... Sve je bilo u stilu Leto ljubavi 67. Neki lik je kljucao na kauču dok se jedna devojka (35 god tipa) sa sve ajncerom muvala od stola do kuhinje. Osetio se jak miris trave i onaj ustajali vonj alkohola i znoja. U vazduhu skoro da se stvorila laka magla od dima. Uhvati me blaga vrtoglavica.
Velimirović je grizao buksnu, u znak pozdrava lagano napravio prijateljsku grimasu i prebirao po svojoj zavidnoj zbirci vinila. Stari hipik, kosijaner, u nekoj teksas košulji otkopčanoj do pola. Odmah me je skontao. ''Ma ja sam ću to Dugme i Radmilu M ortaku za rođendan, da ga zajebavam''. To je bila istina ali sam se ujedno i pravdao što uzimam takvu trešinu.
Šta je dalje bilo ne znam baš najbolje ni sad.
Imao je dva primerka i sećam se da mi je dao onaj sa manje sjebanim omotom. Pre nego što sam mu platio, razvila se tu neka priča o muzici, gitarama i Malerovim kvartama. Pošto sam i sam muzičar (patišpanj jbg), počeli smo da razmenjujemo informacije i najednom, kao u magnovenju, Velimirović me ponudi travom.Ja uzeh, pa uzeh još malo, pa još jedan i sledećeg momenta sam bio na Kepleru-452b. Uopšte ne znam da li sam još nešto uzimao osim trave, toliko sam bio stondiran. Sedeli smo za stolom, on je motao demone a ja sam se potpuno izgubio u tom stanu. Ono je bilo prskano dopom, kunem se. Vrlo brzo sam zamenio kljucavca i slabo se sećam ostatka večeri. Velimirović je bio jako simpatičan, a ja pojma nisam imao šta radim.
I tako, kupovina se uspešno obavila. Dođoh ja kući negde u po noći sa Radmilom M. Tek sutradan shvatih da mi nema onog mog noža. Nisam se valjda izblamirao pred njima, da mi ispadne nožekanja a ja ispadnem debil. E to nikad neću saznati.
Za mene se zna da sam svakako ljubitelj priče u primeru, još ako priča sadrži neku laku drogicu, Zemun ili Novi Beograd fazon....ihaj....+
Ne drži pažnju; "pričam ti neinteresantnu priču" definicija. -
p.s. Možda je zanimljiva ljudima iz kraja koji vole lake droge.
savršeno