Kupujem Prodajem kupovina

Завршила се одавно слагалица, паде мрак... Ајде, ''човек ради до касно, мрзи га да се цима до града сад'', а и нисам имао паметнија посла то вече, па правац НБГД на заказану чуку и куповину. Из доколице, истрипујем да сам на неком тајном задатку и као понесем кухињски мали нож са собом, злу не требало. Заденух га у задњи џеп од бермуда.

Дођем ти ја до адресе, зградетина има милијарду станова. Позвах господина продавца да сиђе доле, а он ће ''Ее сад сам стигао с посла, не могу да силазим...Ајде млађи си, попни се до мене, 4 спрат, стан Велимировић''. ''Важи'', ништа ми друго не преостаде и ја кренух уз степенице.

Врата широм отворена. Проверавам име, заиста Велимировић. То је то. Нисам могао да видим ништа унутра, светло некако пригушено. Само дугачка ходничина са неколико просторија на обе стране. Куц куц, ''Добро вече'' тек ради да будем фин. ''Овамо'', рече Велимировић и ја несигурно скренух друга лево, тамо одакле ми се чинило да допире глас који се одазвао.

Погодио сам некако у дневну собу. Иако ми се тада чинило да се налазим у неком хипи/нарко/макро стану у Сан Франциску у најшареније време. Зидови, слике, заставе, колажи, завесе, намештај... Све је било у стилу Лето љубави 67. Неки лик је кљуцао на каучу док се једна девојка (35 год типа) са све ајнцером мувала од стола до кухиње. Осетио се јак мирис траве и онај устајали воњ алкохола и зноја. У ваздуху скоро да се створила лака магла од дима. Ухвати ме блага вртоглавица.

Велимировић је гризао буксну, у знак поздрава лагано направио пријатељску гримасу и пребирао по својој завидној збирци винила. Стари хипик, косијанер, у некој тексас кошуљи откопчаној до пола. Одмах ме је сконтао. ''Ма ја сам ћу то Дугме и Радмилу М ортаку за рођендан, да га зајебавам''. То је била истина али сам се уједно и правдао што узимам такву трешину.

Шта је даље било не знам баш најбоље ни сад.
Имао је два примерка и сећам се да ми је дао онај са мање сјебаним омотом. Пре него што сам му платио, развила се ту нека прича о музици, гитарама и Малеровим квартама. Пошто сам и сам музичар (патишпањ јбг), почели смо да размењујемо информације и наједном, као у магновењу, Велимировић ме понуди травом.

Ја узех, па узех још мало, па још један и следећег момента сам био на Kepleru-452b. Уопште не знам да ли сам још нешто узимао осим траве, толико сам био стондиран. Седели смо за столом, он је мотао демоне а ја сам се потпуно изгубио у том стану. Оно је било прскано допом, кунем се. Врло брзо сам заменио кљуцавца и слабо се сећам остатка вечери. Велимировић је био јако симпатичан, а ја појма нисам имао шта радим.

И тако, куповина се успешно обавила. Дођох ја кући негде у по ноћи са Радмилом М. Тек сутрадан схватих да ми нема оног мог ножа. Нисам се ваљда избламирао пред њима, да ми испадне ножекања а ја испаднем дебил. Е то никад нећу сазнати.

Октобарфест 18