Sintagma koja se koristi, programski, u pitanjima poluobrazovanih ljudi, da ne kažem seljaka ili grljaša (obično članovi uže i šire familije), koji saznaju da ćeš sa svojim fakultetom biti profesor. Nisu potrebna dalja objašnjenja ni foliranja ako te on prožme u sekundi i dokaže da je to uzaludna rabota i da su tvoje sposobnosti totalno jadne. Analogijom tu dolazi objašnjenje da su u njihovo vreme profesori i ,"učitelji'' bili Bog i batina i da iz njihovih klupa se prvo izlazio kao čoveka, a ostalo što si učio nije toliko važno.
Deda: Šta ono reče sine da učiš?
Unuk: Književnost, deda, 100 puta sam ti rekao.
Deda: Književnost?! Pa tu knjiga samo radi, nećeš se ti leba najesti od toga. Dobro, šta ćeš posle kada završiš, šta ćeš raditi to ti meni kaži?
Unuk: Biću profesor, predavaću deci.
Deda: I ti ćeš mi biti neki kurčevi profesor, uzaludna je to rabota. E, u moje vreme...
ako ovo nisam čula, bar 100 puta ... Ne meni, nego u razgovoru.
strašno.
++