Kada imaš potrebu da budeš umetnik a ego ne može da se pomiri sa činjenicom da si promašio branšu, onda pristupaš Kurobecanju. Dakle, u nedostatku kreativnosti izmišljaš dublji smisao u svojim čičaglišama i besmislenim linijama.
Ako pak imaš sreće da ti neko izloži radove, Kurobecanje je korisno ako se pojavi novinarska ekipa a ti već imaš spremljenu priču, i silno mašući rukama, uz jaku dikciju na zajebane reči, objašnjavaš taj, samo tebi jasan, dublji koncept:
Novinar: Šta predstavlja ova slika?
KvaziUmetnik: Vidite... " APSTRAKCIJA umetničkog akta, kao jezika SPECIFIKUMA, dejure, predstavlja jednu vrstu SAKRALNE RATIFIKACIJE vlastite INFIRIORNOSTI i vlastitog INFALSCIZMA, bez obzira o kojoj se vrsti SUPREMACIJE, na tom isto jeziku kao SPECIFIKUMU radi, i bez obzira na kom nivou ASPIRACIJE mi o njemu POLIMIZIRALI... "
Odlicno,gomila je takvih umetnika, to je sad ova "nova" urbana ekipa umetnika, sa parolom "svako je umetnik samo treba to da otkruje u sebi"...mame im ga :)