Svi gledamo svijet oko sebe iz vlastitog kuta gledanja.
Neki će se zapitati pa zar i drukčije postoji?
Sad ću upotrijebiti onu otrcanu frazu da se možemo staviti u tuđu kožu što još zovu i zlatni standard ponašanja.
Ni ona nije precizna zato jer obuhvaćan samo jedan oblik viđenja i to negativan.
" Ubio ženu i ljubavnika." " Što bi ti učinio?" i milijun sličnih primjera.
Pa smo napredovali i do srebrnog standarda ponašanja; kad se ne možemo staviti u tuđu kožu, ali svejedno ne uradimo neku radnju jer znamo da se toj osobi neće svidjeti.
Nećeš pripaliti u prijateljevom stanu, već ćeš izaći na balkon jer znaš da ne voliš da mu se usmrdi stan.
Opet, s ovime smo samo zagrebli vrh površine.
Toliko smo opsjednuti sa sobom da pomislimo ako neki ljudi nemaju ono što mi imamo, da automatski propuštaju nešto značajno.
Nedostatak formalnog obrazovanja u zemljama trećeg svijeta znači, po našem gledištu, da su uskraćeni za intelektualni razvoj.
Mi na Zapadu smo navikli opažati svijet samo umom i mislimo da je jedino time možemo razumjeti svijet oko sebe.
Vid nam je najbitniji i otuda i izreka "vjerujem samo ono što vidim vlastitim očima" što je apsurdno jer zanemarujemo ostala osjetila.
Prvotni instinkt nam je sasvim točan za razliku od strukturalnih analiza gdje se prevarimo ili dođemo do prvotnog instinkta verbalizirajući ga pritom.
Mi smo svi povezani na nekoj dubljoj razini i podsvjesno primamo informacije iz okoline.
Moramo osjećati svijet oko sebe jer inače svijet gubi svoj smisao.
Moramo prestati gledati samo zato da bi utvrdili da su stvari na svojem mjestu, već moramo VIDJETI što znači opažati suštinu stvari.
Da umjesto drva kojeg gledamo ne vidimo samo udaljenost među nama i njegovu prisutnost, to jest stalnost, već živo biće ili energetsku strukturu koja ima svoje zakonitosti i mogućnost spoznaje kao i Mi.
Tko zna, možda je ovo samo moj kut gledanja?
Biće da je moj kut gledanja suviše tup, jer nisam ništa razumeo, ali svejedno, zvuči onako solipsistički. Jebo si Hegela. Plus +
Bulg, u smislu povezanosti rečenica ili kao tematika koja iziskuje moždano naprezanje?
Ja sam shvatio analni se greje na struju i kad dodje sezona drva on upadne u depresiju. Treba shvatiti drva a ne seci u pravu je analni.
А сад озбиљно: леп трактат о егоцентричности, који покреће много питања од којих би за разматрање сваког био потребан најмање простор величине саме дефиниције (ако не и дужи). Линија је нешто између Барклија и Хјума.
Оно "većinom točan" је нешто о чему сам одавно промишљао (док сам уопште промишљао), и са годинама сам све убеђенији да се управо у том "većinom" (уместо "сасвим") крије узрок свих компликација у животу. Е сад, неки то не доживљавају као проблем, него као предност (разбија монотонију, подстиче на креативност итд.). Ја, признајем, нисам успео да еволуирам до тог "кута гледања".
Drvo kao drvo u ovom kontekstu nema neku poantu već samo ukazuje na razliku između gledanja i viđenja.
U prijevodu guštam i ja u dobroj vatrici na kauču u zimskim mjesecima.
iscrpno
omiljeno