Jedinstveno mesto na koje s vremena na vreme pojedinci požele da se povuku iz raznoraznih razloga, ali uglavnom da bi imali malo mira, tj. da bi pobegli od ljudi. To može biti soba, seoska šupa, deo rečne obale još uvek neprovaljen od strane kupača, zabačeno brdašce na kom se zakopavaju kutijice sa stvarima koje nemaju nikakvu osim sentimentalne vrednosti, nečija ili ničija nedograđena kuća, ukratko, svako zaboravljeno i neprometno mesto. Ova sveta mesta služe za spoznaju lepote prêko potrebne samoće. Ako se desi da neko u njega zakorači i time ga oskrnavi, kutak se besno napušta i njegov stanar se u njega više ne vraća. Zatim se pronalazi novi kutak koji prolazi uvek istu proveru: ako u njemu vlada tišina, dobro je; ako se čuje samo voda, vetar ili bilo koji zvuk prirode, može da prođe; ako se čuju sopstvene misli, to je pun pogodak.
Tu u taj kutak obično se sakrije dete da plače kad ga roditelj izdebeta:)++