Obavezni deo svake kuće, stana ili kakve druge prostorije u kojoj žive ljudska bica. Pomenuti mogu da oskudevaju u svemu-može da fali veš mašina, kuhinjski element, ređe televizor ili mokri čvor, ali "kutija sa džidžabidžama" je institucija kojom se svi koristimo. Obično je ispunjena takvim skupom stvari kakavog nema ni u "sve za 200dinara" prodavnicama.U njoj možemo pronaći:
kovani novac koj datira iz SFRJ, ređe SRJ
istrošene hemijske olovke
selotejp
privesci koji su zadnje ključeve videli pre petnaestak godina
komadiće papira sa unknown brojevima telefona
kutije sa lekovima (isteklim ali i prevaziđenim)
recepte za kolače
šrafove, šrafcigere i slične alate sitnijih dimenzija
plastične upaljače(obično 2u1 sistem-jedan ima plin, drugi kremen)
kutiju sa šibicama (vremenom se sve ređe)
stare CD-ove, USB kablove od praistorijskih mobilnih telefona (vremenom sve češće)
...i jos bezbroj stvari manjih dimenzija koje nismo hteli da ekspedujemo u kantu za smeće (deviza: "ma ko zna, možda će mi to jednom zatrebati...")
Hehehe... pa ovo to je vise sanduk sa dzajdza bajdzama koliko ti toga nabroja:)
Mnogo slatko +ajger ko iz kutije sa dzidzbidzma ko velim mozda ti zatreba;)
... 2 u 1, to je dobro! A tavan ? Kad moj otac udje jednom u 2 godine ooo njegove radosti, nista se ne baca.
aaaaaaaaaa kad god resim da sredim gorepomenute, zavrsim razgledajuci stvarcicu po stvarcicu i nista ne bacim :) +