Kuto i more

Kuto je mali i lep, ja sam sa njim bio u lov na zorlove, ali to je bilo kad nisam poznavao mog drugara zorla.
On nije išao u školu jer mu tata nije dao, plašio se da ne dobije upalu pluća od smokija jer ga je jeo ponekad, a ona teta što prodaje ispred škole stalno trči za decom da bi kupili smoki i onda kad ga kupe, oni umru mladi.
Kuto je išao u treći razred i bio je dobar đak, ali nije znao da radi na korpujteru ništa osim da napiše status na fejsbuku.
On je jednog dana pobegao od kuće i pošao na letovanje sa penduzom, par dana pre mog letovanja.
Kad su bili da jedu picu pod vodom, penduza ga je zezala jer nije mogao da zine i da zagrize jer mu je voda ulazila u usta, pa je morao da ih namaže smrt lepkom da bi se stvorio balon.
Penduza i kuto su iznajmili pedalinu i pošli su da skaču u vodu i poveli su sa sobom devojke onog kaubojca, ali nisu imali raketu pa su skakali na glavu.
Ja kad sam došao posle nekoliko dana, družio sam se sa njima dva dana, išli smo da jašemo raketu do Italije i nazad, ali raketa je bila zobrazna, nije me volela, pa je stalno mrdala levo desno jer je htela da ja padnem, ali me neki čika pridržavao.
Kad smo stigli u Italiju, ja sam video da ima tamo nove rakete da se kupe, pa sam ovu moju ogulio i pojeo.