kvizovi za degene
Emisije zabavno-retrogradnog karaktera koje osim toga što predstavljaju značajan izvor prihoda TV stanicama koje ih emituju tako što besramno deru naivčine koje se usude da se jave u program (impulsi su besplatni, naplaćuje se samo uključenje...) služe i kao jeftina zabava za dokono malograđanstvo skoncentrisano pretežno u ruralnim predelima zemlje. Iako je sreća jedini faktor uspeha u ovim kvizovima, nekim čudom, tek svaki deseti gledalac uspe da reši zadati problem.
Postoje tri varijacije na temu:
1. Prva podrazumeva da srećni gledalac koji dobije vezu treba da pogodi ime neke javne ličnosti tako što će da dopuni slova koja nedostaju, npr. Anelina Džli ili AnIvaović. Ovakav poduhvat zaista zahteva izuzetno mentalno naprezanje i umnu oštrinu.
2. Drugi tip je pogađanje zagonetne reči permutacijom ponuđenih slova (slagalica), npr. amma, kćua, lpota i sl. Očigledno, radi se o problemu koji mogu da reše samo natprosečno načitani i elokventni ljudi.
3. Treći tip je kada morate da izbrojite koliko se virtuelnih štapića / kuglica / kockica koji se stalno pomeraju, nalazi na ekranu u određenom trenutku. Nema šta, idealan način da zaprljate televizor u pokušaju da ih prebrojite tako što ćete prljavim prstima pipati ekran.
Ali bilo bi nepravedno ne spomenuti glavnu zvezdu ovakvih kvizova a to je Njegovo Visočanstvo VODITELj. Da, ta osoba zaista može četiri sata bez pauze da priča (uglavnom) sama sa sobom i ponavlja jednu istu frazu (da li imamo nekoga na vezi? da? halo, kako se zov... puče veza! 'ajmo ponovo, da li imamo nekoga...) a da za svo to vreme živi na samo jednoj čaši vode. Rispekt.
