Lala

Ta to vam je onaki jedan baca koji ustaje oko 5h, pre petlova, jer mora da namiri i na'rani svinje, krave, koze, ovce, konje, živinu... A i kere, kad je već ust'o. E, ondak tek može da popije rakijicu što je pek'o odonomad i da dođe u obzir neki fruštuk, malko slanine, koji čvarak, kobasicu domaću, ili kad je kriza-bar leba i masti. Kafu posle fruštuka može da popije, al' i ne mora, tako mu je mindađ. Ako je baš uz'o naum-ići će na njivu, al i ne mora, može i sutra, neće pos'o pobeći. Kad ga vidiš-ne možeš ga promašiti. Nosi bele pelengaće, one široke, u nogavicama mogu trojica čestitih da se mimoiđu. Gore ima košulju, ako vuče promaja ondak preko nje i pruslu, koju od stomaka ne može da zakopča, a i ne mora, bitno je na leđa da ne vuče. Šešir na glavi je obavezan, ili bar šubara, da se ne pre'ladi glava ako je oznojan izaš'o naulicu. On nikad nije besan, može samo da se najedi, al' i to ga brzo prođe, najbolje ako poje' štogođ. Od lekova ima besendin i ako nije od onih koji ne voledu da idu kod doktora-može se naći i neka terapija za srce, il' bar za povišen pritisak. Posle ručka obavezno odmori bar pola sata, jer kasnije treba krave pomusti, kad dođu iz ispaše. Kod svinja se neće samo počistiti. Ako se sa njim rukuješ-imaš osećaj da se rukuješ sa drvetom, takve su mu šake od posla. Vikend i praznici u njegovom kalendaru ne postoje. Vreme smrti običnog Lale (Lalus domesticus) se ne izražava satima i danima, oni umiru u vreme setve, žetve, ili oranja pred kraj sezone.