Lecnuti se

-Šta je bilo, ćale, jesi li sredio?
-Pazi ovako: to što si baba Ruži omlatio dva plesma tarabe - to sam joj pošteno platio, to nije bilo sporno. Problem je što ona zna da ti nemaš vozačku. "Vi njemu još niste pravili punoletstvo?", kao pita ona mene. Što nas dovodi do sledećeg: baba hoće da joj se ta usluga odradi.
-Pa dobro, bolje i to nego da je zvala miliciju.
-To i ja kažem. E sad, u vezi toga... baba Ruža je udova već tri godine i fali joj muška ruka u kući, da se tako izrazim.
-Molim?!
-Bogzna koliko je ona potrebita, a ni tebi malo vežbe ne bi škodilo. Pa smo se dogovorili da joj ti... uh, kako sad ovo kulturno da ti saopštim...
-Nemoj, molim te!!
-...iscepaš... ona tri metra drva što ima pod tremom, pošto ona nema snage.
-Ma idi bre, ćale, lecnuh se, za trenutak sam pomislio... A i ti, jebote, ložiš me ovde k'o debila!
-Hehehe, pa moram malko, izgrebao si mi branik na laguni. 'aj' sad idi kod babe, ponesi našu sekiru - bolja je, i ponesi flašu grorovače - da ne ideš prazne ruke.
-Važi, ćale, otiš'o sam.
-Jer prvo ćete piti, a zatim će se vaša tela spojiti u divljoj požudi.
-Ćale, bre!
-A to ti je za retrovizor, ekekeke...