Glavni argument studenata koji idu na apsolventsku ekskurziju (tzv autobus non-stop ekskurzija), sa koje će se vratiti za 500 evra lakši i sa sledećim utiscima:
da Ljoret de Mar ima carske diskoteke,
da su pizze u Italiji gore od naših,
da je lakše trošiti dva evra tamo, nego 200 dinara ovde,
da su Španjolke sve nekako punačke,
da u Veneciji smrdi,
da su videli Giljerma Kanjasa,
da su Italijani teške feminizodre metroseksualske,
da su se vozili F1 pistom u Monte Karlu
i da su bacali novčiće (od evro) u fontanu.
- Pa koj kurac si išla tamo, kad se žališ?
- Pa lepo je da se otputuje, da se vidi nešto novo.
- Aha, i ja vidim.
pa iz razloga što su mi dosadile priče pre i posle ekskurzije, a sve se svode na ovo iz naslova, napisao sam ovu definiciju...
Pad standarda, ništa drugo. Utisak bi bio bolji da se letelo umesto vozikalo tih par hiljada km u jednom pravcu. Odmorne oči lepše vide.
Mislim, tako je bilo u moje vreme....
Takođe i da su Italijani feminizirani i da furaju previše ženstven stil oblačenja za naše, balkanske uslove. :)