Pojava koja se manifestuje kada ručak kasni oko sat vremena u odnosu na uobičajno vreme. Uslovni refleks stečen nakon više stotina ručkova izjedenih u periodu između 13:00 i 15:00, budi automatsku glad i želju da se u to vreme izjede sve što naiđe pod ruku. Jede se sve šta se ugleda po kući, iako bi se to isto u normalnim okolnostima ubuđalo ili bi istrulilo. Voće koje u vazi stoji već nedelju dana, grisine na koje je neko seo, hleb od tri dana, svi ostaci salame u frižideru, povrće (uglavnom sirovo), zimnica, kompoti, slatko od dunje... I pored toga što uglavnom upropasti ručak, lešinarski sat nije loš za čišćenje kuće od nepojedenih namirnica.
"Jel' bre ženo? Jel si ti nešto sređivala ovu kuću? Jel si kupila novi tepih ili šta?"
"Ma nisam bre! Sve je isto kao ranije!"
"Kako bre isto? Siguran sam da nešto fali ovde!"
"Ma ne fali ništa ćale! Keva te je čekala da se vratiš sa pecanja pa da postavi ručak, pa sam imao lešinarski sat!"
"A jes! Vidim ja nema one kese sa onim malim kiselim jabukama i svih onih tegli. A i nema ni ove moje riblje hrane! Au bre sine ti nisi normalan! Ženo! Počni ti da postavljaš ručak pre nego što dođem, inače će ovaj da počne da mi jede štapove za pecanje i alat iz garaže! Kao da imamo Goricu Popović u kući!"
Da, daaaa, mislim da lešinarski sat postoji u svakoj kući bar jedan dan vikenda...u tom satu se izjedu i one dve preostale prženice od doručka što su se pržile prve, na mlakoj masti pa se natopile, fuj, bljak...
Uuuuu, što su dobre 'ladne!!
Opasno dobra defka. +++