Leteća vevrica

Jedini sisar koji može da leti. Svi vi koji mislite da je to slepi miš, varate se.

Četvrti razred gimnazije. Drugo polugodište. April mesec. Čas biologije kod vrlo zajbane profanke, koja nam je sticajem nesrećnih okolnosti razredni starešina. Nastavna jedinica: utvrđivanje gradiva - sisari ( mammalia ). Akteri događaja Gavra, razredna i Marko...

- 'Ajde, 'ajde, ajde... hmmmm... Gavrilović!

Gavra ustaje k'o ošuren, sav zbunjen, jer mu nije jasno kako ga je prozvala kad je sekund pre toga pomislio: "Joj, ništa ne znam. Valjda neće mene..."

- Reci ti nama Nemanja, po čemu je klasa sisara dobila ime?

- Pa... Uf... Dakle, sisari su... ovaj, dobili ime po mleku...

- Molim?!

- Pa, mislim, po tome što imaju mlečne žlezde koje luče mleko i tako hrane mlade, ovaj, u početku.

- Dooobro... A koji je jedini sisar koji leti?

- Pa, to je, uf... ovaj, to je...

Očajnički gleda po učionici i preklinje bilo koga da mu nešto šapne. Marko pokušava da se savlada, ali nagon je jači od njega.

- Leteća veverica ( šapatom ).

- Hmm... pa, to je, ovaj, ( samouvereno i razgovetno ) leteća veverica!

- Leteća veverica!?!?!? Leteća veverica?!?!?! Sedi Gavriloviću, i nemoj više da ustaješ, molim te, čak ni kad te prozovem... Ne znam samo kako misliš da popraviš ovu ocenu, do kraja godine je manje od mesec dana...