Letnji raspust

Vreme kojem se radujes cele skolske godine (sem osmaka njima se nesto nece na prijemni) ali kad napokon dodje shvatis da je obicno sranje jer to nije to. Sve pogorsava stvar ako si sedmak jer padas u depresiju da si osmi razred i kako je sve brzo proslo. More na koje si trebao da ised se pretvorilo u ono sto nisi ocekivao nestao ti je prtljag ili uopste ne ides na more jer su tvoji roditelji u nekoj financijskoj krizi sta god to bilo. Jedino dobro je to sto mozes da vidis koja je cele zime nosila carape u brusu pa mozes iduce zime da je zajebavas zbog toga. A nista nije tako crno kao to da ti jedva organizovano nocno zezanje sjebu komarci koji napadaju u naletima pa se svi razbezite kuci ko pacovi od macke ali ni to ne pomaze jer ko da znaju gde zivis pa te komarci i kuci napadaju. Situaciju nakratko poboljsava pomisao da nema profesora koji te smaraju cele godine o tome kako je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odlican ucenik a ti u glavi drzis misao kako je Abraham Linkoln u njegovim godinama bio predsednik Amerike. I u zivotu te drzi misao da nema nervoze oko toga da ne otvore tvoju stranu u dnevniku ali sve to gasi tvoja mama koja ti pod nos gura knjig nekog transeksualnog pisca (kazem transeksualnog jer je mini zapao neki/neka Perl Bak) i govori da vec sad moras da se spremas za iduci razred. Ali niko to ne zna jer na pocetku godine uvek mozes da odradis fotke u Photosopu smislis dobru pricu i niko nece znati da nisi bio na moru. I da lepo se provdeite na letnjem raspustu.