Moje (i ne samo moje) omiljene farmerice. Nosili smo ih dok se ne pocepaju, pa ih prošivali i nosili i dalje. Na kraju su te pantalone dolazile do stadijuma u kome iz džepa ispada novčanik a one se toliko istanje da se pri svakom sedanju sve više cepaju. Pri tome smo se vadili na fazon, a glavni razlog je bila besparica.
- Kevo, treba mi pare za farmerice, ove se pocepale.
- Odakle mi sto maraka za taj levis, uzmi neke normalne, šta im fali...
- Neću to sranje sa pijace, ajd' proštepaj mi ove...
Da , da i sad jedan takav ( sve ištepane ,još sa prve godine faksa)imam u ormanu i obučem samo u posebnim prilikama , čuva se da potraje ( a naravno tako i proveravam da li sam se ugojila)...
Ja svoje nisam dao kevi da usiva. Sada su u stadijumu u kom, ako se potrefi da mi se pri sedanju i bokserice pomere, jaja mi ispadnu kroz rupu. Ah, zbog toga se osetim kao Marko Vidojkovic...
EEEh ...bilo nekad.Više nisam siguran da li crvena markica beše "sigurica"da imaš original