Kada sam za sebe budeš heroj iz nekog samo tebi znanog razloga. Niko drugi ne mora to da zna sa kakvim si se demonima izborio i doneo si pobedu zbog koje ti je tako drago.
U 1 uveče gledam neki ultra bolesni horor, gde zombiji u mraku čekaju kraj bašte sa ružama u zasedi. Nema nikoga i ničega. Završi se film. U wc ne mogu da ne probudim druge ukućane, i preostaje mi samo da idem napolje da pišam. A moje ruže u bašti izgledaju vrlo vrlo, vrrrrlo slično kao te iz filma, kao i onaj mrak i tišina napolju. Ipak sam izašao, kao heroj popišao ruže, čak se tiho nasmejao posle toga. Polako se popeo nazad uz stepenice i zadovoljan se vratio u krevet. Sunce li ti jebem, krv mi je bila zaledjena, mislio sam da će me klati. ALi izvojevao sam svoju ličnu pobedu! Do sledećeg horora.
Биће да ниси црња или сисата плавуша.