Lipačiti

Cugati, ali ne onako da sedneš u kafanu uveče s ekipom pa se loče, nego onako majstorski od ranog jutra, sasvim neplanski. Kao na primer kreneš na pijacu da kupiš voća i povrća, pa te pozovu na jednu, i onda se ta jedna namnoži u toku dana, pa više ne znaš ni dal si poš'o ili si doš'o. Naravno krajem dana ne prestaju kafanske aktivnosti nego samo produžavaš dalje kao da je situacija sasvim redovna. I naravno sve se završava tamo gde je i počelo u onoj kafani na pijaci...Kupuješ voće i povrće dolaziš kući redovno, samo 24 sata kasnije. Ima i ekstremnijih slučajeva, kad kreneš da baciš đubre a završiš na Zlatiboru četiri dana. Verujem da je uvek ovoga bilo samo danas su stvari malo pod kontrolom jer postoje sredstva komunikacije pa se ipak može utvrditi gde je neko nestao, dok se pre verovatno sve svodilo na sistem intuicije, pa gospođe namirišu gde bi njihovi sinovi, muževi mogli da zglajznu....