Seljak iliti penzioner. Napredna tehnologija i sve novo što je, upotrebljava na starinski način (udaranjem, lupkanjem, drndanjem), ne razume kako nešto može da bude osetljivo na dodir a pogotovo na udarce. Uvek se nešto sjebe i polomi kada padne pod njegove glomazne ruke. Može komotno da se vrati u selo i da tamo i ostane. Nije žvaka za seljaka.
- Da vidim kakvo ti je to sokoćalo sinko.
- Nemoj da mu daješ. Taj lizne prst pre nego što ga pipne.
- Šta sereš i šta ti to znači?! Izvoli čiko.
- To znači da će ti sjebati telefon kao što je sjebao njegovu novu veš mašinu pa sad njegova žena pere na ruke i iskuvava veš na smederevcu.
- Ma ne seeeri! Čiko, ne! To se ne mućka, čiko. Čiko, to radi na dodir, e jebiga sad!
meni je ideja o "lizanju prsta pre dodira tačskrina" apsolutno genijalna, ali mi pre leži uz nekog matorog mastiljara penzosa nego seljaka.
ovo što mealy kaže je upravo to.
zato od mene -
men' ovo vise prilici gradskom seljaku...ovja nas "domaci" nece ni da proba nista na dodir osim ladnog zidarca ;-) +